Desalinizacija morske vode radi dobijanja vode za piće na ostrvu Susak

U obalnim mestima, gde nema slatke vode koja bi mogla da se koristi kao voda za piće, tradicionalno je korišćena kišnica kao izvor vode za piće. Zbog sve veće potrošnje nije moglo da se obezbedi dovoljno sabirnih površina i rezervoara za čuvanje vode. A u neposrednoj blizini se nalazi more koje predstavlja gotovo neograničen izvor vode. Morska voda je slana, zato treba da se odsoli da bi mogla da se koristi kao voda za piće. Najstariji metod desalinizacije verovatno je isparavanje i kondenzacija pomoću sunčeve toplote. Sledeći metod je uparavanje. Za uparavanje se mogu koristiti različiti izvori toplote: od sunca do goriva ili čak električnih grejača. Savremeni metod odsoljavanja je desalinizacija reverznom osmozom.

Reverzna osmoza je „najfinija“ tehnologija membranske filtracije. Membranske tehnologije idu od najgrublje do najfinije, od mikrofiltracije preko ultrafiltracije i nanofiltracije do reverzne osmoze. Teoretski, membrane propuštaju samo vodu. U praksi, vrsta membrana određuje koliko će rastvorenih materija biti zadržano odnosno uklonjeno. Membrane koje se koriste zadržavaju između 90 i 99,98% rastvorenih materija.

Desalinizacija morske vode radi dobijanja vode za piće na ostrvu Susak

Razsoljevalna naprava na otoku Susak

Postrojenje za desalinizaciju na ostrvu Susak

Ostrvo leži u Jadranskom moru, zapadno od Malog Lošinja i nema izvore vode. Vodovodni sistem se snabdeva iz rezervoara vode za piće u luci. Voda se povremeno dovozi u rezervoar sa Vranskog jezera na Cresu tzv. brodom vodonošcem. Nedostaci tog metoda su relativno visoka cena i ustajala voda. Lokalna vodovodna kompanija donela je odluku o desalinizaciji uz pomoć RO. Takvoj odluci je doprinelo i izdašno sufinansiranje projekta od strane Evropske unije.

Željeni kapacitet postrojenja je 2 × 3,2 m3/h vode za piće.

Proces desalinizacije vode obuhvata sledeće faze:

  • zahvat vode iz mora: zahvatni bazen ispod nivoa mora koji je povezan sa podzemnim rezervoarom u objektu u kom se nalazi postrojenje,
  • koagulacija i sedimentacija: doziranje koagulanta, posuda za mešanje i taložnik, rezervoar morske vode, filtracija kroz peščane filtere,
  • filtracija kroz apsolutne filtere: vrećasti filteri od10 μm i 5 μm i filteri od ekspandiranog PP-a od 55 μm, razgradnja aktivnog hlora doziranjem natrijum-metabisulfita i stabilizacija tvrdoće doziranjem sredstva protiv nakupljanja kamenca,
  • odsoljavanje: pumpa visokog pritiska (18,5 kW, 80 bar, 10 m3/h) i membranski moduli po 3 u 2 cevi pod pritiskom,
  • dezinfekcija vode hlorom: membranski generator gasnog hlora,
  • remineralizacija: korekcija pH vrednosti i delimično vraćanje tvrdoće.

RO postrojenje je dvostruko, što znači da na istom okviru paralelno rade dva RO postrojenja – 2 pumpe visokog pritiska i 2 × 2 cevi pod pritiskom sa po tri membranska modula. Kapacitet svake linije je 3,2 m3/h odsoljene vode. Efikasnost postrojenja je 40%, što znači da se u svaku liniju dovodi 8 m3/h pripremljene morske vode. Planirano je da leti rade oba postrojenja, a zimi po jedno naizmenično.

Postrojenje nema sistem za povraćaj energije pritiska koncentrata. Razlog je mala dimenzija postrojenja koja je na granici ekonomske opravdanosti za takav sistem.

Postrojenje je pušteno u rad maja 2017. godine.

Naprava za reverzno osmozo na otoku Susak

 


Nazad